Бугарска православна црква је 10. маја прославила годишњицу обнове Бугарске Патријаршије, чије је постојање престало крајем 14.века, када је Бугарска пала под пет векова турског ропства.
Већ у ренесанси почеле су сврсисходне акције бугарских црквених личности за обнову Бугарске Патријаршије. Први корак ка томе био је успостављање бугарског егзархата 1870.године са седиштем у Цариграду.
По завршетку Другог светског рата, Бугарска је имала прилику да проведе преосталих 30 година без сталног шефа бугарског егзархата. 22.фебруара 1945. године, уз помоћ сестара Православне Цркве, отклоњен је раскол, који је неколико деценија ометао нормалне међуцрквене односе Егзархата. Цариградска патријаршија признала је аутокефалност Бугарске Православне Цркве као посебан Томос.
- године створена је Повеља Бугарске Православне Цркве, у чл. 1 "самоуправна Бугарска православна црква" назива се "патријархат".
На свом заседању 3. јануара 1953. године, Синод Бугарске Православне Цркве одредио је "сазивање 8.маја С. Г. црквено-Народне скупштине ради обнављања Патријаршијског достојанства родне цркве и избора поглавара Патријарха".
На ово велико црквено-народно славље у Софију стигле су делегације следећих Православних Цркава: Руске на челу са Митрополитом Лењинградским (Санкт Петербуршким) и Новгородским Григоријем; румунске на челу са патријархом Јустинијаном; Пољске на челу са поглаваром Митрополитом Макаријем; Чехословачке на челу са митрополитом Елеферијем. Александријска, Антиохијска, Јерусалимска, Грузијска, Српска и Хеладска црква такође су учествовале у прослави путем својих представника или путем телеграфских и писаних поздрава.
Трећи црквено-народни сабор, сазван према Повељи (8-10. маја), вратио је патријаршијски статус Бугарске цркве и 10. маја изабрао Високопреосвештеничког Митрополита Пловдивског Кирила за заменика председника Светог Синода и председника Патријарха бугарског и Митрополита Софијског.
Устоличење се догодило непосредно након избора у Патријаршијском сабору храма-споменика Светог Александра Невског у присуству представника државне и културне јавности, страних делегација и бројних верника.
Новообновљену Бугарску Патријаршију признају све православне цркве. Њен поглавар успоставља живу везу са њима путем међусобних братских порука и посета. Својом првом свештеничком, црквено-просветитељском, пастирском и научном активношћу стекао је широку славу у хришћанском свету, широј културној јавности земље и иностранства. Престиж Бугарске цркве расте и међу православним и инославним хришћанским црквама и организацијама и међу светском заједницом.
После Блажене смрти Светог Патријарха Кирила (7.марта 1971), његов достојни заменик био је бугарски патријарх Максим, који је остао најдуговечнији бугарски патријарх у нашој новијој црквеној историји.
24.фебруара 2013. године, на Патријаршијском изборном црквеном сабору, Митрополит Русенски Неофит изабран је за бугарског Патријарха.