- новембра 2021. године у "руској кући" у главном граду Либана одржана је научна и теолошка конференција " руско православно присуство на Светом либанском тлу. На 75. годишњицу дворца Руске Православне Цркве у Бејруту.
Учеснике и госте форума поздравио је опат Архимандрит Филип (Василцев). "Тренутном конференцијом настављамо са програмом прославе 75. годишњице дворца Руске Православне Цркве у Бејруту", приметио је.
Поздрав окупљенима пришао је шеф" Руског дома " у Бејруту Ви Зекиков, наглашавајући важну улогу Руске Православне Цркве у историји односа Русије и Либана. "Руска православна црква и њене друштвене организације стајале су у пореклу сарадње двеју држава, било да је то подршка хришћанском становништву, пројекти у образовању и здравству. Руски сународници, из једног или другог разлога, који су се нашли у Либану, увек су на имању Руске Православне Цркве у Бејруту нашли честицу куће и оне духовне гребене који су их нераскидиво повезали са Русијом", рекао је он, посебно.
У уводном говору, Патријаршијски егзарх Западне Европе, шеф Канцеларије Московске Патријархије за стране институције, Митрополит Корсунски и западноевропски Антони, напоменуо је: "започели смо програм прославе 75. годишњице дворца Руске Православне Цркве са божанском Литургијом, молитвом. А током наше молитве звучала су имена свештеника и жупљана који су током тих 75 година чинили богату историју нашег дворца у Бејруту. Иза ових имена стоје животи, судбине, прекретнице, историја не само дворца, већ и читаве либанонске државе.
Архипастир је присутнима пренео поздрав и благослов Светог Патријарха московског и свих Руса Кирила. "Најсветији Господар са великом пажњом односи се на догађаје који чине прославу годишњице нашег дворца. И обесхрабрујући ме на овом путовању, свети патријарх изразио је наду да ће празнични догађаји, укључујући и ову конференцију, значајно допринијети јачању братских односа између руских и Антиохијских Православних Цркава", рекао је Метрополитан Антони.
Представник Патријарха антиохијског под патријархом московским и свим Русима Митрополит Филиппополски Нифон рекао је учесницима и гостима конференције о свом познавању Руског Православља: "када су у Бејруту одлучили да отворе Подворје Руске цркве, био сам још мали дечак, али сећам се да је мој духовни ментор Митрополит Захлејски Нифон (Саба) веома волео руску цркву, спријатељио се са неким руским архијерима, а понекад су нам руски свештеници са ustaj. Још нисам разумео ништа о географији и нејасно сам замислио где се налази Совјетски Савез, али знао сам да постоје Руси који верују попут нас, али током службе не седе и крштавају се много.
"Онда, како сам остарио, мој ментор је желео да возим да студирам у Русији, у Тројству-Сергијев ловор", наставила је господарица Нифон. - Упознали смо свештеника који је тада служио у Бејруту и бискупа Јована (Вендланд), који је био представник Руске Цркве у Дамаску. Били су веома срећни, а бискуп Јован је инсистирао да ме пројектује на овом путовању, тако да је било неугодно одбити: купио ми је топли потрес и авионску карту за Москву. Никада га више нисам видео, али много година касније молио сам се на његовом гробу у Јарославу. Сећам се да смо их срели у неком стану у Бејруту и тамо сам видео врло чудну, као што сам тада мислио да је икона Божје Мајке-речено ми је да се зове "нечасна радост". А онда се десило да је у храму, где сам постао опат у Москви, најомраженија икона била управо "нечасна радост", и толико сам је волела да сада градим храм у заливу у част ове слике Блажене Богородице.
Митрополит Филиппополски Нифон се присјетио љубазне ријечи још једног од бивших опата Руске Цркве у Бејруту-протојереју Павла Статова: "већ сам студирао у Ловору, дошао на одмор у Либанон, служио сам с њим неколико пута у једном од редова катедрале у Бејруту, који је тада добио руско двориште за службу, посетио га је. Увек нас је обрадовао руским јелима, укључујући врло укусне палачинке. Отац Павла је веома ценио тадашњи митрополит Бејрутски приснопамятный господар Илија (Салиба) и, сећам се, увек га позвао на други дан Ускрса да служи у катедрали, где је отац Павле читао Јеванђеље на словенском.
"Представник Цркве игра велику улогу у јачању пријатељства између цркава и народа, јер гледајући нас, људи процењују нашу цркву, нашу земљу", рекао је архипастир. "Зато се радујем сећању представника као што је, на пример, протојереј Јаков Илић, веома образован и културни човек."
Представник Патријарха антиохијског под патријархом московским и свим Русима нагласио је: "веома ми је драго што сада Подворје Руске Цркве у Бејруту води отац Филип, да гледајући га, на његова добра дела, на живот руске заједнице, Либанци суде о Светој Руској цркви, коју јако волим. Ја гледам, са неким страхом и поштовањем отац Филип је, како је побожност и интерес да зна о светим и святынях Либана, а за њим и заједно са њим – да га руска заједница, и драго ми је да ти људи својим начином живота показују братски односи између наших Цркава".
"У закључку бих желео да нагласим да смо представници Антиохијске Цркве на Московском престолу и Руске Цркве на Антиохијском престолу, оба наша дворца живе благослов наших два патријарха, а овде у древном граду Бејруту, још увек благослов Митрополита Бејрутског Илије", приметио је Митрополит Филиппополски Нифон.
У име Светог Патријарха српског порфирија окупљених у "руској кући" поздравио је Митрополит Моравички Антони. "Руска православна црква на територији већине локалних Православних Цркава дала је велики допринос јачању црквених братских односа", изјавио је господар Антони. - Храмови које су изградили руски људи су споменици. Лепота и благодат богослужења, јасноћа и дипломатичност представника Руске Православне Цркве у многим земљама освајају стотине хиљада људи који постају верници. То се може видети иу погрешним земљама, на пример у Кини и Јапану. Читајући странице историје бејрутског дворца, видимо који су истакнути људи овде служили, молили се; имали су висок кредибилитет. Драги оче Филип, честитам на 75. годишњици дворца. Дајте вам Бога мудрости, тако да ћете и даље водити ову кућу једнако добро у корист два народа-Либана и Русије.
Представник Православне Цркве чешких земаља и Словачке под патријархом московским и свим Русима архимандрит Серафим (Шематовски) пренео је жељу за "успешним радом, мирним животом и помоћи Божјом на благословљеној либанској земљи" у име Блаженог Митрополита Ростислава.
Руски амбасадор у Либану, а. н. Рудаков, срдачно је поздравио учеснике конференције. "Односи између Русије и Либана имају снажну духовну основу у облику традиционално пријатељских веза између руских и Антиохијских православних цркава, које су укорењене у далекој прошлости. Почетком 20. века у Либану, под почетком царског православног палестинског друштва и Руске Православне Цркве деловало је 48 руских, такозваних "московских" школа. Амбасада Руске Федерације у Бејруту, узгред, налази се у згради у којој је раније била једна од таквих школа", подсетио је дипломата.
Такође је поменуо постојеће разумевање и интеракцију на међудржавном и међудржавном нивоу, као и на нивоу Православне јавности Русије и Либана.
"Желим посебно напоменути да су активности Руске Православне Цркве и њеног дворца у Бејруту усмерене пре свега на успостављање цивилног мира и пристанка у Либану уз безусловно очување хришћанског присуства у земљи", рекао је Ад Рудаков.
Такође је уверавао да ће "Русија и даље пружити подршку православној заједници Либана да одржи равнотежу у политичко-конфесионалним и јавним сферама".
Представник Патријарха московског и свих Руса под патријархом антиохијског и целог Истока игумен Арсениј (Соколов) подсетио је окупљене да је бејрутско Подворје најстарије место сведочења Московског патријархата на канонској територији Антиохијске Православне Цркве: "цела послератна историја, живот три генерације – то је прича о Бејрутском дворцу Московског Патријаршије".
Разговори на конференцији били су професор Московске духовне академије и Сретенски духовни сјемениште, члан међудржавног присуства Руске православне цркве протојереј Владислав Пилин, који се дотакао теме "однос Антиохијског патријархата и Руске Православне Цркве у КСКС и КСКСИ веку"), шеф Представништва ИТАР-ТАСС-а у Либанону, да Зеленин ("емигранти првог таласа и руско двориште"), истраживач руског присуства у Либанону, тј Бацхер (кувашева), која је свој говор посветила теми "о руским сахранама на гробљима Либана", као и новинару и аналитичару Кфури Искандару, који је објавио извештај "Московске школе"у Палестини, Либану и Сирији".
Према учесницима форума, Руси су значајно допринели културном животу Либана, а истраживачки рад у том правцу треба наставити. Актуелно питање је рестаурација руских сахрана на либанском тлу. Са завршном речју говорио је Митрополит планина либанског Силвана, који је посебно напоменуо :" ваша прича је веома лепа и веома занимљива. Био сам одушевљен што сам слушао говорнике који су дошли код нас из Русије; посебно поздрављам протојереја Владислава Тсипина. То значи да постоје људи који знају историју руско-арапских односа. Лорд је изразио наду да ће наставити научна истраживања у том правцу "која ће дати резултат у будућности".